What is next?

Skola..

2007-09-04T01:43:00.001-07:00

Opet..posle cak 2 meseca lencarenja,i bavljenja nicime,juce je zvanicno pocela i nova skolska godina.Treca godina Pancevacke gimnazije,a kao da sam juce bio prva.Vreme previse brzo prolazi,narocito u ovom periodu.Zato ga iskoristimo najbolje sto umemo/mozemo,da kasnije ne bi zalili.

Slava..

2007-09-03T01:11:00.001-07:00

Imam rodjake u selu,verovatno kao i vecina vas.Kao i u vecini sela,i u mom selu se jednom godisnje odrzava seoska slava,sta se proslavlja to ne znam,ali zar je i bitno!?

Iovako je to samo mesto prepuno jebenih lifetime alkosa,i propalica,koji su tu da proslave promo cene tocenog piva (50 dinara, 0,5l).Naravno kako bi uopste bilo sta proteklo bez visoko cenjenih,novokomponovanih turbo-folk izvodjaca,koji svoj talenat prodaju velikim muzickim obozavaocima i poznavaocima,koji su definitivno merodavni da njihov rad ocene. "Opalila mala raji tesan diht,toliko tesan da sve smrdi na sliht,snimila gazdu pa za uvce mu dise,e cobane moj,pa sta ce ti vise?Raduje se mala dok joj para sise pune misli sve dok je ovaca bice i vune,a kada prigusti sve rutina je sine,ako nece glas,idu noge u visine "Mlad je bostan rano poceo da vene",trese refren tresu sise njene" – u bukvalnom smislu.Podivljala masa se ponasa vrlo agresivno,narocito prema dodjosima,jer pobogu "Nase snajke niko da ne dira!"Pivo se loce u velikim kolicinama(ili jesi,ili nisi).Do kasno u noc,vecina je vec pod stolom,balavi,pokusavajuci da savlada ogromnu kolicinu alkohola u krvi.Znate ono,umetnici stvore sebi svoj svet.Mozda se i ovi osecaju kao neki umetnici kad ispod stola sebi stvore svoj svinjac.A sutra?Ma ko jebe sutra,jednom je slava.Case i flase se razbijaju na veliko…kakva je to slava kad niko ne bi napravio neko sranje!? Verovatno tako pijani bar na jedno vece zaborave koliko su intelektualno inferiorni u odnosu na ostatak covecanstva.Polako svice,mesto na kom su se opijali mirise nekim svojim posebnim smekom.Svi do poslednjeg su mrtvi,a pevacica i dalje pegla da zaradi svojih 300 kinti za tu noc.Odlaze kuci praveci jedan korak napred,a nazad tri.

Sarada se zavrsava,i onda se nedelju dana prepricavaju dogodovstine.

Sa velikom zeljom cekamo i sledecu slavu =)

Jedan dan..

2007-08-23T08:37:00.001-07:00

Kako izgleda prosecan dan u nasem divnom gradu!?

Ustajem oko 10h,a podsvest mi diktira da upalim komp..Zasto bih se protivio podsvesti?palim komp kao i sve neophodne browsere I chat programe da proverim ko je od ekipe ustao(ili jos nije legao).Prazno.2 sata kasnije,ekipa se lagano okuplja,I padaju razne ideje na koji debilan nacin cemo utrositi danasnji dan.Odlucujemo se za blejanje na bazenu,ugovaramo termin,I nastavljamo da pricamo nevezane stvari.Roditelji konstantno ulaze u sobu sa savetima kako sebi da oplemenim zivot,ali samo odmahujem rukom jer vodim zucnu raspravu da li vaterpolo ili plivanje bolje razvijaju telo.Razljucen,iskljucujem sve programe,uzimam kljuc od motora,I nervozan lupam vratima dok izlazim,a iza sebe cujem glasove roditelja kako vriste "Odvalices vrata!" Uzurbano palim motor,I krecem u nepoznatom pravcu.Goriva imam dovljno da se ceo dan vrtim po ovom gradu koji ima 6 ulica,ako racunamo I one na periferiji.Vracam se u roku od 15 minuta,jer sam ceo grad obisao oko 17 puta,I opet razocaran svojim rodnim mestom,sedam za kompjuter da to sa nekim podelim.medjutim onda kapiram da je jos pre pola sata trebalo da budem na bazenu.Uzimam telefon koji blokira od broja primljenih poruka."Gde si konju!?";"Jel mozes jednom da dodjes na vreme?".. itd..ulazim na bazen,dolazim do ekipe,I uzurbano skacem u vodu da malo ohladim glavu u tom vrelom julskom danu.Celo popodne provedem skachutji u bazen I iz njega izlazeci,a bogami I obilazeci.Dolazim kuci,I idem pod tus da skinem sugu koju sam doneo,jer jelte,razni ljudi tamo dolaze.Od kasnih popodnevnih sati I povratka s bazena,dogovaramo se gde cemo I sta cemo,kao da je izbor veliki,a mi neodlucni.Naravno plan ostaje isti kao I proslih X meseci,nalazimo se u 22h kod svima dobro znane pokretne reklame.Ako malo pazljivije pogledas oko sebe,to su uglavnom sve poznate face,koje smo takodje vidjali proteklih X meseci.Naravno pozdravljas se sa svima uz klasicna pitanja "Sta ima,brate?" "Evo.." "Evo I ja isto,brate"

Tek pocelo,a vec sam se smorio.Ekipa stize I po obicaju kasni 15 minuta,sto I nije nesto puno,ali dovoljno da me iziritira I da posle pizdim narednih sat vremena.Palimo do Forme(Gde bismo?),sedamo,a konobar dolazi I svaki put kad narucimo ono sto smo narucili I proslih X veceri,nasmesi se I bez komentara donosi isto.Ispijamo pice polako,I raspravljamo o tome kako smo taj dan opet ceo proveli zajedno.Placamo,ali kad ni do coska ne stignemo,nekome od nas se pripisa,tako da mora da se vraca.Prolazimo pored klasicne ekipice motorista,sa 2 grama mozga,koji svaki jebeni dan pricaju istu pricu.Nastavljamo dalje do pokretne,I tu mozda sretnemo nekog od poznatih koga manje ili vise gotivimo I s njim razmenjujemo par reci.Onda besomucno kruzimo u nedostatku ideja,dok se svi ne smorimo od jebenog setanja,I pocnemo bezrazlozno da pizdimo jedni na druge.Onda tako nadrkani provedemo jos pola sata zajedno,da se dokrajcimo I psujemo jedni druge,iako nismo nista jedni drugima skrivili.A kao veliko finale,
fino raspolozeni odlazimo na dragu nam La Spiaggiu,i atmosfera nas dize.Ljudi su tako jebeno divni oko nas.Svi su nasmejani,i poptuno su raspolozeni za svaki kontakt.Posle te nocne more,krecem kuci vozeci presporo,jer mi je mozak prezauzet stvarima tipa: "Jebote,sta cu sutra?ne opet isto.. :( " Dolazim kuci,palim komp,opet mahinalno.Iako osecam da sam na izmaku snaga,to me ne sprecava da po tastaturi chukam razne besmislice,besmislenim ljudima.

Krevet kao opcija me sve vise privlaci.Komp ostavljam upaljen,jer znam da ce moja draga mama doci u 7 ujutru kad krene na posao da ga ugasi,jer molim vas,on ZRACI.Lezem da spavam,pokrivam se,I osecam miris parfema od sinoc,ili preksinoc,ili dan pre tog… ko ce znati!?

Ustajem oko 10h,a podsvest mi diktira da...

Moto skup - Lazarevac 9. VI 2007.

2007-06-10T06:00:00.000-07:00

Pripreme za odlazak su pocele jos u petak.Polako smo spakovali sve sto smo mislili da je potrebno,spremili motore.U subotu ustajemo vrlo rano,oko pola 7,i krecemo oko 7.Odmah sam uslikao motore ispred kuce.

Prolazimo kroz Bg,i krecemo u pravcu Obrenovca.Odlucili smo da ne idemo Ibarskom magistralom jer je moj skuter prespor da bi odrzavao tempo na tom putu,a i previse je rizicno.Na par km od obrenovca skrecemo ka Stepojevcu,i nastavljamo put bez pauze.Od tog skretanja,pa do samog stepojevca,put je ocajan,vrlo nekvalitetan i pun rupa,pa nismo mogli da vozimo vise od 50 km/h,mada je i tu bilo par vezanih krivina za redom koje su bile interesantne.Par km posle raskrsnice stajemo da se odmorimo,i doruckujemo :)

Stizemo oko pola 10,medju prvima.Ulaznica za jedan motor je 400 dinara,dobijamo nalepnice,kupone za nagradnu igru.Nalazimo najbolji hlad,i parkiramo motore.Do rucka smo razgledali motore,obisli Lazarevac,malo se rashladili uz par piva.Za rucak je bio pasulj sa rebarcima,odlican mogu reci :)
Posle toga,ja odlazim da se okupam u jezeru,i u medjuvremenu se broj pristiglih motora dosta povecao.Bas posecen skup.

Kad smo krenuli nazad,opet smo se odlucili za istu rutu,iako smo znali koliko je put los.Na samo par km od Lazarevca,naglo je postalo hladno jer je u toku dana pala kisa(u Lazarevcu je sve vreme bilo toplo i suncano).Stajemo da se obucemo.Vlazno je bilo samo do Obrenovca,pa smo dalje mogli starim tempom.

Stizemo kuci oko 7 sati.Stvarno smo se odlicno proveli - provozali,zezali,jeli,pili,okupali,upoznali dosta ljudi :)

Intersantno..

2007-05-30T14:35:00.001-07:00

"Nakon najave akcije “Zalepi svog HEROJA” pokret BIRO dobio je veliki broj pretnji od strane pripadnika razičitih neonacističkih organizacija

Paralelno sa tim pretnjama aktivisti BIRO-a primetili su pojačane aktivnosti pripadnika pravoslavno osvešćene omladine u teretanama.

Akcija «Zalepi svog heroja» predstavlja odgovor na poremećaj vrednosnog sistema koji je rezultirao proglašavanjem ubica za heroje i na jasan način ukazuje na bizarnost demagoškog političkog delovanja SRS/a.

Ćtanje zvaničnih državnih organa i trivijalna saopštenja za štampu ohrabruje dalje delovanje ekstremnih grupa i čine ih saučesnicima u raspirivanju nasilja među političkim neistomošljenicima.

Pozivamo sve zainteresovane građane i građanke da nam se priključe u borbi za zdrav razum koji se svakodnevno vređa delovanjem ekstremnih nacionalističkih grupa na čelu sa SRS-om.

Sve što je potrebno da uradite jeste da nam na mail biro @biro.org.yu pošaljete ime svog heroja za koga smatrate da zaslužuje svoju ulicu i mi ćemo vam poslati plakat koji potom možete zalepiti na željeno mesto.

Pozivamo nadležene državane organe da prekinu farsu i po hitnom postupku donesu zakon kojim se zabranjuje veličanje genocida i ratnih zločinaca.

I dalje inisitiramo da se cenzurišu snimci Aleksanda Vučića i ostalih ekstremnih nacionalista na televiziji jer smatramo da daju loš primer mladim ljudima i direktno su odgovorni za porast nasilja i maloletničke delikvencije."

Preneto sa B92 bloga.

Put na more..

2007-05-28T12:04:00.000-07:00

Znaci plan je sledeci,vozim totalno opustenu varijantu,s tim sto ovaj plan prikazuje put preko Ibarske magistrale,koju mislim da treba zaobici.

Plan rute

Tamo cekirajte Discovery tip puta,i ostalo ostavite tako kako je.

E sad,planirao sam sledece - polazak 22. juna (petak),putujem do Zlatibora(oko 230 km),gde cu da kampujem 1 vece,i 23. u subotu nastavljam put.Tako izbegavam da vozimo umoran,a i bicu u prirodi 1 dan.Sutra nastavljam za CG i odmoran vozim po rizicnijem delu puta nego sto je dotle bio,i imam veci deo (oko 280 km)
Tamo ostajem koliko mi se ostaje (5,7,10) dana,kad mi bude dosta,ili nemam vise kesa,krecem nazad)
Vracam se istim putem,sa takodje zadrzavanjem jednu noc na zlatiboru.

Putna brzina izmedju 50 i 60 km/h.
E sad u CG.. planiram da svaki dan menjam mesto.. svaki dan drugi kamp,druga plaza,drugi grad..

What a perfect day..

2007-05-21T11:47:00.000-07:00

Ustao sam rano jutros,i onako neispavan od vikenda,i mrzovoljan,otisao u skolu gde me je docekala povelika grupa totalno nezanimljivih,i nezainteresovanih ljudi.Profani - gori od ucenika.One price o tome da privatne stvari i posao treba odvojiti ovde ne vaze.Doduse,ko se o tome uopste brine?
Dolazim kuci mokar do gole koze,i tako mrtav umoran,rucam i lezem da spavam.Budim se u kasnim popodnevnim satima,ali i dalje nisam ni za sta.
Otisao sam malo na basket da se izduvam,i pokusam da ovaj dan bar necime ucinim efikasnim.

Neka razmisljanja..

2007-05-21T11:27:00.000-07:00

Kako ponekad ne razmisljati o stvarima koje direktno uticu na vas!? Kako uciniti nesto,iako ima previse prepreka koje vas sprecavaju!?

Kako pronaci svoje JA!?

Da li cete ikakav cilj postici neprestanom borbom,sa polupismenim,I neobrazovanim ljudima,ili se prosto prepustiti,I reci sebi da ste izad njih,I da njihove reci I dela ne smeju da vas potresu!?

Trazio sam ove odgovore bas dugo.Ali I dalje ne znam sta je ono pravo.Klinacko razmisljanje da sve moze da se promeni je jos u meni,ili je to mozda ono optimisticko,koje mi prosto ne da da sve prepustim sudbini. Mnogi nepromisljeni postupci drugih osoba u meni bude bes.Govorili su mi da taj bes treba kanalisati,preusmeriti ga na pozitivne stvari,I prosto iskulirati.Nisam uspeo u tome,iako se I dan danas trudim.
Nerviranje I bes su dve najgluplje stvari na svetu,nikako nam ne mogu doneti nikakvu korist,niti bilo sta pametno,cemu bi kasnije mogli da se divimo kao tvorevini naseg uma.Cesto pun mrznje,u stanju sam da uradim svasta sto skodi meni I mojim bliznjima,cisto da bi nekim osobama dokazao,da I iznad njih,ima nesto.Kakvo god bilo.Da se ne zavrsava ceo svet kod njih samih.Da su njihova misljenja samo trenutno takva,I da ce se sutra promeniti par okolnosti,kao I njihova misljenja(poznajem ih,pobogu).

Nikad necu shvatiti kako neko moze da zivi bez osnovnih moralnih nacela.Da li je to ono sto vas nauce u porodici,kao klinca,ili se stice zivotnim iskustvom,ne znam,ali prosto se ponekad razocaram u sve.
Cesto se izdirem na ljude oko sebe,pozivajuci ih na to da se osveste,da budu realni,I da stvari sagledaju onakvim kakve su,a ne ofarbanim bojama koje njima odgovaraju.
Cesto planem u svadju oko minornih stvari,koje mnogi smatraju nevaznim,jer ne vide sustinu moje price.
Cesto volim samo da sednem,I da posmatram tudje postupke,u svojoj glavi smisljajuci neke mastovite odgovore zasto je to tako.Kako neko moze ne razmisljajuci da ucini nesto sto ce mu u buducnosti ciniti veliku stetu,cak I pored opomena dragih mu osoba.
Cesto sam pricao na ovu temu,pa sam dobio zelju I da napisem par reci.Da li ce ikad ovim svetom preovladavati SVESNI ljudi!?

Razgovarajuci sa osobama sa velikim zivotnim iskustvom dobio sam negativan odgovor.Nije me toliko razocarao taj odgovor,koliko moja nada da ce mozda ikad biti bolje,u nasoj sredini.Da li ce ikad neko uraditi nesto ne razmisljajuci samo o tome kako da spasi svoje dupe,vec nesto sto ce uciniti dobro I drugima oko njega!?Ja vrlo dobro znam da je ovo spika u prazno,I da mogu da meljem o ovome narednih metar godina,da od svega nema nista,I da su mnogi probali.Ne smatram sebe pametnim,cak naprotiv,mislim da sam I ispod proseka.Ljudska pamet se ogleda u tome da shvate koliko ne znaju.Samo glupi ljudi mogu sebi da dopuste da kazu "Ja sve znam."

Skromnost je vrlina svakog coveka.Ali ne samo skromnost u smislu racionalnog trosenja novca,vec I skromnost u zadovoljavanju svojih potreba.Radije bih ucionio sebi manje zadovoljstvo,pa da to ne bude na ushtrb neke druge osobe,I tako biti svestan da sam bar nekome olaksao.A mnogo puta se nadjemo u takvim situacijama,zar ne!?koliko bi nas odlucilo da zrtvuje svoje vreme,dar,SEBE,da pomogne nekome!?verujem jako mali broj.Bar je oko mene tako.Koliko dugo ce se zatupela I konzervativna shvatanja ceniti ovde?Koliko pitanja..a jako malo odgovora.

Ljudi vole da zazmure na sve.Vole da preko prepreka prelaze tako sto ce ih potisnuti,praviti se da ne postoje,I maskirati svoj problem na neki nacin,njima karakteristican.Pravi je dar suociti se s problemom lice u lice,Izneti sve cinjenice I razmliti sta je pametno.Vecina ide linijom manjeg otpora,I vreme potrebno za razmisljanje o problemu,I resavanje samog utrosi na smisljanje bezveznih razloga,opravdanja,I skrivanja problema od drugih.Neki podlezu svojim lazima,sto samo pokazuje njihove karakterne osobine.
Mentalitet ljudi na ovim prostorima je suvise pogresan.Sve snage smo usmerili na to da se borimo protiv dzinova,dzinova u svakom smislu.Umesto da resenje svojih problema trazimo u nama samima.Da ne trazimo promene negde na vrhu,vec da se prvo zapitamo koliko je pravilno ono sto mi cinimo.Jer promene u osnovi ne dolaze tako lako,I potrebno je dosta vremena,rada I truda uraditi nesto sto ce kasnije vredeti.A svi razocarani trenutnim rezultatima lako odustaju.Zbog toga I zavrsavaju kao propalice,ulicari,alkoholicari,narkomani.

Cesto se po nasoj stampi,I medijima provlaci ona takozvana "Teorija zavere".To su detinjasta shvatanja,tipa "svi nas mrze" I "mi smo bolji od njih,pa zato hoce da nas uniste".Pobogu ljudi.Da li mislite da je bilo koja veca drzava zaludjena istrebljenju malog naroda od par miliona ljudi.Zasto neko ne pomisli da su oni stvarno hteli da nesto napokon KONKRETNO urade ovde!?
Cudi me ta kolicina cinizma koja u nama vlada.Cudi me kako nema onog ljudskog,izgleda je potisnuto godinama rata I nepotrebnog ubijanja.Zalili smo se na ljude koje smo SAMI izabrali,pa su nam posle oni bili krivi.I verujem da bi vecina ljudi o kojima pricam rekla da je ovaj text cisto proseravanje,ali da,sad kad bolje razmislim,tesko da ce se oni ikad konektovati na cudesni internet,a kamoli uloziti toliki napor da nadju nesto ovako.Pa pobogu,ko bi zeleo da sazna istinu,koju se trudi da sakrije I prefarba da bi licilo na jednu idilu.
Ljudi,slusajte malo B92 pre podne kada ustanete,mogu se cuti pametni mladi ljudi koji shvataju sitaciju u zemlji.Potrudite se da jednom ne prespavate celo prepodne,vec ga iskoristite na nesto sto ce mozda jednom doprineti necemu dobrom.Sada I sledecih godina sigurno ne,ali ne treba gubiti nadu.Iako,kao sto sam rekao,nikad nece preovladati svesni I obrazovani ljudi,treba se bar potruditi da se njihov broj poveca.Poenta zivota je da ga prozivimo onako kako mi mislimo da je najbolje.Sada,nadam se,dolaze generacije koje napokon zele da urade nesto vredno,nesto sto ce ostaviti za sobom,nesto sto ce pamtiti generacije.Ne odnosi se ovo samo na prokletu politiku,iako tako izgleda.Pre svega promenite nesto na licnom planu,jer od toga sve pocinje.Znam da su smorile profesorske spike.Jbg.Zasto se nekad ne potrudimo da djubre ne bacimo na sred ulice,vec da ga drzimo do sledece korpe za otpatke.Cak I ako nema korpi,meni na primer nije bio nikakav problem da vracajuci se iz skole,neki papiric ili ambalazu odnesem do kuce.Ne znam da li je to stvarno toliko tesko.A posle se ne osecam lepo kada mi dodju drugari iz Vrsca,Novog Sada I komentarisu kako je ovde bas bas prljavo.
Ceo zivot se zasniva na malim stvarima.Nismo mi ti koji ce o velikima odlucivati.Promenimo onda ono sto je u nasoj moci.Evo cela ova spika je potpuno bez smisla,ali rezonujem da ce je bar neko procitati,I ukapirati da su prezvakavanja na televiziji samo sminka za prost narod,da su price koje nam oni prodaju odraz nase inteligencije,jer ih prihvatamo.Ne mozemo se boriti protiv sile gravitacije,ali se bar osnovnih stvari mozemo pridrzavati.Bice lepse I nama,I ljudima oko nas.Ceo zivot nam prodje cekajuci velike promene,revolucije,preokrete,a zapostavljamo sami sebe,nase licnosti I mladi ljudi trunu,izlozeni budalastinama svakodnevice.Ko ne veruje,nek pogleda koja se muzika propagira na nasim televizijama,a koja na televizijama drugih drzava(ne,nemojte traziti opravdanja tipa,oni su napredniji,bla,bla,nego se suocite s istinom).

Ceo ovaj text se odnosi na trenutno stanje u nasem drustvu,koje je jednom recju-OCAJNO.A sve sto sam rekao moze da se primeni na mnogo polja,pocev od skole,drugarstva,zabave,do mnogo visih stvari na koje nemamo uticaja – politike,vlasti,buducnosti.I nikad ne treba reci "Zao mi je sto zivimo u ovakvoj zemlji" ,vec "Zao mi je sto smo ovakvi,ajde da se promenimo",jer smo mi ti koji cinimo ovu drzavu,koji biramo svoju buducnost,koji biramo politicare,koji biramo profesore,koji biramo prijatelje.A sve je pogresno.Sve sto radimo ne vodi nicemu.